MANIFEST
04. jun 2020.

MANIFEST

Ja sam jedna sasvim obična osoba koja ima svoje potrebe i želje. Ali, takođe, nade, ambicije, pa čak i snove...

I većinom su to male stvari. Ništa veliko i grandiozno, ništa što ne bismo mogli da ostvarimo. Mi, zajedno. Ja, moj komšiluk, naša ulica, opština, grad, ljudi u državi, ti i tvoje kolege, političari, vi koji upravljate našom Srbijom.

Shvati da me je strah, ali i da imam svoje dostojanstvo. Ako opet bude potrebno da provedem dane karantina u kući, ne želim da bilo ko viče na mene i preti mi još gorim merama, iako ja poštujem sva pravila.

Od države želim da mi umesto straha i neizvesnosti ponudi nadu i plan. Da mogu da planiram život. Sada samo preživljavam od danas do sutra. Uz to, ja i većina ljudi koje znam, osećamo da smo pod „opsadom“. Osećamo da smo opkoljeni bahatim, sebičnim, lažljivim i nasilnim ljudima, iako znamo da su oni manjina u našoj zemlji.

Zbog takvih je danas sve krenulo naopako. Šta je nekad bila vrlina, sada je mana. A ono što je bilo ružno postalo je normalno.

Većina ljudi kao što sam ja želi normalne stvari. Želimo da nam se deca školuju u dobrim školama, a roditelji imaju spokojnu starost uz svoju decu i unuke, koje neće viđati samo preko skajpa i vibera. Pristojne bolnice, normalno plaćen posao, pravdu na sudu, solidarnost među ljudima, istinu u medijima, slobodu da biramo. Želimo da nam se ne pričaju bajke kada gledamo vesti o situaciji u zemlji, da se ne osećamo poniženo i bespomoćno.

Zato ne možemo dalje kao do sada. Potreban je novi početak. Zato što ja nisam samo ime u biračkom spisku ili, ne daj bože, siguran glas. Nisam ni tvoja ni bilo čija “ciljna grupa“. Ne prihvatam više da mi u izbornoj kampanji obećavaš ono što misliš da želim da čujem. Više puta su me tako prevarili. Zato, za početak, hoću da me razumeš. A da bi me razumeo, moraš prvo da naučiš da me čuješ i saslušaš. Do sada je bilo samo obrnuto.

Za veliki posao koji čeka Srbiju ovakav početak bio bi zaista dobra vest.