Gordana Čomić za Telegraf o izborima i povratku u Skupštinu - Kako će Srbija izgledati posle 21. juna?
06. maj 2020.

Gordana Čomić za Telegraf o izborima i povratku u Skupštinu - Kako će Srbija izgledati posle 21. juna?

Tokom izbora treba ozbiljan dijalog o tome kakva će nam biti ta nova normalnost života sa korona virusom, koja je nedovoljno jaka da slomi svaki zdravstveni sistem, ali dovoljno jaka da i nadalje upravlja promenama našeg ponašanja - rekla je Gordana Čomić

Kako će Srbija izgledati posle 21. juna i  parlamentarnih izbora,  na koji način se bori za
slobodu medija, da li se nezadovoljstvo izražava na ulici ili u Parlamentu i kako danas gleda
na bojkot. O ovim, ali i drugim aktuelnim temama u intervjuu za Telegraf.rs govorila je
poslanica  Gordana Čomić .

Krenimo od najsvežijih događaja, koji su za nama. Pre nekoliko dana saopšten je
datum izbora i sa kampanjom se krenulo odmah. Da li je unutar UDS bilo reči o tome
kako će kampanja izgledati zbog korona virusa?

Kampanja će biti definisana uputstvom na koje je RIK obavezan dan posle ukidanja
vanrednog stanja jer neće biti ukidanja proglašenja epidemije i vanredna situacija ostaje na
snazi. RIK mora rešiti niz tehničkih detalja, od načina skupljanja potpisa, preko procene o
broju ljudi u zatvorenom prostoru, propisima za biračko mesto, prskanje prsta, upotreba
olovki, načinu sanitarnog rukovanja izbornim materijalom i mnoštvo drugih detalja o
kojima i ne može biti bilo kakvog dogovora, uputstva RIK se moraju poštovati. Poseban
problem je i okupljanje ljudi, kampanje od vrata do vrata, kampanje pozivanja birača da na
izbore izađu. Život sa koronom će trajati i za vreme izbora i posle njih, ta će nevolja ostati
među nama sve dok neko pametan ne pronađe vakcinu, tek onda ćemo odahnuti.

Kako vidite Srbiju posle 21. juna? Šta će se promeniti nakon izbora?

Već se sve promenilo. Mi pecaroši kažemo "prevrnula se voda, ništa više nije tamo gde je
bilo". Očekuje nas neka nova normalnost čije obrise niko ne vidi ovog trenutka do
kraja. Zato nam i tokom izbora treba ozbiljan dijalog o tome kakva će nam biti ta nova
normalnost života sa korona virusom koja je nedovoljno jaka da slomi svaki zdravstveni
sistem, ali dovoljno jaka da i nadalje upravlja promenama našeg ponašanja. Ako nas ova
pandemija nije naučila sve o tome koliko nam je znanje neophodno, koliko smo krhki i
koliko smo zajedno u ovoj nevolji, onda nas ništa i i neće naučiti.

Za šta će se zalagati UDS ubuduće?

Za mnogo življe, temeljnije i ozbiljnije evropske integracije Srbije, za traženje odgovora na
dve teme - zdravlje ljudi i ekonomija. Ako i preživimo od zaraze, od čega ćemo i kako dalje
živeti?
Kako da strah od gubitka posla i neizvesnost očuvanja posla ne postane veći od straha od
zaraze? Kako da izbegnemo zdravstveni populizam, kako da promenimo svoje ponašanje u
ekonomiji u celom svetu da spremno dočekamo neku sledeću pandemiju? I kako da zajedno
sa EU izmišljamo i stvaramo novu normalnost i zajedničku budućnost.

Jednom prilikom ste izjavili da se sloboda medija i fer izbori ne dobijaju već osvajaju.
Kako ćete se boriti za to?

Institiucionalna borba znači da ne odustajete od pritiska da zakoni za medije budu
primenjeni tako kako piše i da bude odgovornosti za zloupotrebe moći u ophođenju sa
medijima ili za neprofesionalnost samih medija. To je borba koja nikad neće prestati, a
višak propagande i manjak pravog informisanja čini situaciju kod nas još težom nego
drugde.
Pritiskati u institucijama sve one ljude iz budžeta plaćenih da slobodu medija obezbede,
čuvaju i brane, zajedno s svima nama.Jednako tako osvajate i pravo na demokratske izbore,
niko nikom ništa ne poklanja, svako zrno slobode i prava se osvaja, a ko to ne razume,
možda ne razume koncept demokratije.  To je najkonfliktniji način koji su ljudi smislili da
se organizuju. U autokratijama postoji samo jedan koji sve zna, u demokratijama postoji
mnoštvo koje zna koliko ne zna, ali sigurno zna jedno – ljudi su ginuli da bismo mi danas
imali demokratske slobode i prava u slobodnim medijima i fer izborima i njima smo dužni
da se ta borba nastavi.

Kako danas gledate na napade zbog odluke se vratite u Skupštinu prilikom glasanja
za predlog o većem učešću žena na izbornim listama?

Isto kao i u trenutku kad su se događali, očekivano režanje neprijatelja i ćutanje prijatelja.
Kad sami sa sobom rešite etičke dileme o tome šta je ispravno raditi, onda ste time
istovremeno i otvoreni i spremni da čujete i sve druge šta misle o tome. Onda znate da je
dijalog ispravan, da je borba za učešće žena u institucijama teška i da rezultata tu nema ako
i vlast ne razume da je to dobra stvar za sve.
I to se dogodilo – vlast je odgovorna za procese u institucijama, opozicija treba samo da
bude u pravu. A zajednički rezultat će biti najmanje 100 žena u parlamentu, to je zajedničko
dostignuće Srbije koje se time svrstala u 25 država sveta koje su razumele koliko je važno
da žene imaju prostor u kom odlučuju o zajedničkoj budućnosti zajedno sa muškarcima.
Njihovo prisustvo je revolucionarna promena institucija, po sebi.

Sa ove vremenske distance, da li biste nešto drugačije uradili?

Ne, ništa.

Šta danas mislite o bojkotu izbora?

Bojkot je sredstvo, nije i ne može biti cilj politike, a ljudi imaju pravo da bojkot biraju ako
smatraju da se njime gradi demokratija.

Gde je bolje iskazati nezadovoljstvo donetim odlukama, na ulici ili skupštinskoj sali?
Gde će biti više uspeha?

Svejedno je. Institucionalna borba je zahtevna i traži jednak žar kao i odbrana prava i
sloboda na ulicama. Ljudi izađu na trgove i ulice kad hoće svojim fizičkim prisustvom,
svojim telom da pokažu da neće da ih se pravi budalama. Svima koji su odgovorni za
njihove živote, a koji odbijaju da ih vide, čuju...
Za to ulice i trgovi postoje, za građanski bunt, za glas mnogih koje institucije neće da čuju, a
u skupštinskoj sali je u vašem glasu skupljeno sve od mnogih tih nezadoovljnih glasova.
Dužni ste im pravdu, smanjenje nepravdi, vladavinu prava, odgovornost i kontrolu vlasti,
obavezni ste na dijalog sa svima onima koje oni ne podnose, a vi sami još manje, ali u tome
je srž demokratije – niste vi sami važni, opšte dobro je važno. Ko to ne razume – posao
poslanika nije za njega.

Bilo je kritika na Vaš račun zbog ulaska u koaliciju UDS. Odluke nekih drugih
predstavnika opozicije da ipak izađu na izbore prošle su bez kritika. Kako na to
gledate?

Nije njima važno moje ime, njih nervira posvećenost evropskom duhu Srbije, nervira ih bilo
ko ako jasno i glasno kaže i ponašanjem pokaže da nam bez dijaloga u društvu i
institucijama, bez međusobnog uvažavanja, bez znanja i bez nove političke kulture nema
napretka nigde i nu čemu. Evropa je civilizacijski imperativ Srbije i sva nećkanja o tome su
samo zablude koje drže Srbiju zarobljenu u neodlučnosti da stvarno sebe promeni po
evropskom receptu. Borba za demokratiju znači i borbu na izborima, XXI vek je, a mnoge
još uvek nervira kad im to kažete. Svakako, to je njihovo pravo.

Gordana Čomić, Telegraf.rs, 6. maj 2020.