Bojan Đurić o izborima, atmosferi i 100 evra: Srbija može da živi drugačije, ljudima je muka
17. maj 2020.

Bojan Đurić o izborima, atmosferi i 100 evra: Srbija može da živi drugačije, ljudima je muka

Već smo u kampanji. Samo se možda još ne vidi pun intenzitet. Videće se čim se još malo razgrne ovo blato i mulj koji onemogućava da normalno kažemo šta hoćemo.

Ovo u intervjuu za "Blic" kaže Bojan Đurić, jedan od lidera Ujedinjene demokratske opozicije.

- Ali - imam dobru vest: Srbija može da živi potpuno drugačije, i kampanju je moguće voditi drugačije. Ljudima je muka, traže malo normalnosti, empatije, malo kolora i života u crno-belom svetu oko sebe. Umorni su od stalnih dizanja letvice u besmislenim sukobima, borbe samoizgladnjivanjem pred kamerama, pljuvanja udalj i u lice ljudima. Iscrpljeni su, već su do koske izmučeni dvomesečnom borbom protiv korone. Samo im fali nepodnošljiva agresija koju im emituju i oni koji na izborima učestvuju, i oni koji su se u međuvremenu predomislili, i oni koji ne učestvuju ali bi da stalno privlače pažnju.

S obzirom na okolnosti, kako će vaša kampanja izgledati?

- Onako kako mora da izgleda kampanja Ujedinjene demokratske Srbije, u kojoj su Srbija 21, LSV, modernisti, Građanski demokratski forum. Smisleno, ohrabrujuće za ljude, bez skandala, ali sa mnogo oštrine koja nije agresivna, nego namerava da popravi Srbiju.

Hoće li vam biti dosta mesec dana da doprete do birača i ko su ti ljudi do kojih uopšte želite da dođete?

- Ljudi su za mesec dana preživeli napad korone, samoizolaciju i prinudne mere, deca su za mesec dana u Srbiji naučila kako da uče preko televizije i rade zadatke iz matematike i hemije u viber grupama. Ogroman broj starijih od 65 godina je za mesec dana morao da nauči, uz ogromnu patnju, da živi i preživi bez izlaska. Mnoge žene su naučile da istovremeno u zatvorenom prostoru rade, dodatno brinu o celoj porodici, ostanu lepe, postanu pametnije i još usavrše kuvanje... a vi me pitate da li ćemo stići da sprovedemo kampanju. Ako ne uspemo, onda i ne treba da glasaju za nas. Uspećemo. Ne brinite.

Poslednjih dana aktuelni su štrajkovi glađu. Šta mislite o tome kao o vidu borbe?

- Mislim da je brutalno, sebično i netalentovano. Kad nemaš šta smisleno da kažeš, onda sedneš na stepenište, i ništa. Kad si godinama satirao Skupštinu tako što si svaku raspravu učinio besmislenom, onda izneseš stolicu, ne jedeš, i takmičiš se ko će koga da nadjača u izjavi za medije.

Po čemu se vaša politika razlikuje od politika ostalih, zasad devet, lista?

- Po tome što je jasna, čista politika koja se obraća ljudima koji žele da Srbija bude demokratska, građanska, moderna država koja ide brzo, mnogo brže nego do sada prema EU. I po tome što kažemo da nije politika samo država. Da je važno i društvo, kako se ljudi osećaju, kako žive, kako se odnosimo jedni prema drugima. Moj utisak je da se svi drugi bave isključivo sobom i kako da uhvate minut ili dva pred medijima i vide sebe na ekranu ili novinama. Zato je politika u Srbiji tako mrtva. Godinama. I zato smo se organizovali i pojavili mi kao UDS.

Kada kažete "mi smo za EU", nije li i vlast ta koja nas vodi u EU?

- Pa zašto onda nismo u EU? Šta je problem? Odlično je što su i oni za EU, ali to nije dovoljno. Ovim tempom ćemo u EU vi i ja stići, i još milion ljudi malo starijih i malo mlađih od nas - kao penzioneri. A ovi sadašnji penzioneri neće ni dočekati. Mladi koji imaju između 18 i 30 godina - oni će stići individualno. Pošto Srbija kao zemlja i celina toliko kasni, oni će se spakovati u tri kofera i otići. Kao što odlaze već godinama. Ne samo poslednjih osam godina od kad je SNS na vlasti, nego i pre toga. Pa možda je nešto pogrešno onda u tom načinu na koji već 20 godina postajemo Evropa.

I, nakon svih ovih godina, i naročito posle ovog užasa koji nas je zadesio, više i ne osećamo potrebu da objašnjavamo kako nismo "evrofanatici". Jesmo, slobodno nas tako zovite. Zato što će Evropa preživeti. Zato što je u Evropi, posle početne katastrofe, nađen način da se ljudi solidarišu, da zemlje pomažu jedna drugoj, a onda da pomognu i okruženju, uključujući i nas. I tek će nam pomoći. Pa ne očekuje sigurno niko da ćemo se hleba najesti od ruske pomoći. Pošto se puške i avioni ne jedu, a benzin i dizel ne mogu da se piju. Ne samo zato što su otrovni, nego zato što su i toliko skupi u Srbiji, mnogo skuplji nego u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji. Zahvaljujući, između ostalog, Rusiji.

Kako procenjujete šanse UDS, možete li preko cenzusa?

- Cenzus je za luzere, mi se borimo za neuporedivo bolji rezultat. Već u ovom prvom koraku. A posle toga, priprema za predsedničke izbore 2022. Uz snažno jačanje naše organizacije.

Hoćete li se prijaviti za 100 evra koje država dodeljuje?

- Ne. Zato što mislim da to nije pristojno. Zato što mislimo da pomoć nije trebalo da bude linearna. Zato što je to ekonomski pogrešno, a socijalno bezobrazno. Nije fer da dobijem 100 evra ja i isto toliko spremačica u bolnici. Ali, tu za nas iz UDS postoji još jedan, mnogo veći problem. Strašno je neorganizovana naša država. Niko nikada neće moći da nas ubedi da nije bilo moguće obrnuti logiku. Da se državi telefonom ili klikom jave oni koji neće pomoć, a ne da to moraju da rade milioni ljudi kojima je pomoć zaista potrebna. To ponižava ljude. To je bio zahtev i predlog UDS. Tako bismo mi organizovali državu da možemo. U korist većine ljudi, uvek, uz osećaj za njihovo dostojanstvo.

Kako ćete finansirati kampanju i koliko mislite da uložite?

- Ovo neće biti skupa kampanja, finansiraćemo je u skladu sa zakonom.

Šta mislite o scenama koje smo poslednjih nedelja gledali u Parlamentu?

- Mislim da su svi poslanici koji su na listi Ujednjene demokratske Srbije bili odlični, da su demonstrirali kako se može razlikovati i od nervoznih, drskih i brutalno jednodimenzionalnih ispada predstavnika vlasti, u čemu je prednjačila premijerka Brnabić, ali i od svih koji su skupštinsku raspravu o vanrednom stanju, strašnoj patnji kroz koju su građani prošli, pretvorili u skakanje po stepeništu, verbalno onanisanje, i fizičko nasilje. Mi iz UDS smo ipak bili odabrali drugi put, da u civilizovanoj raspravi pokažemo koliko su neke mere države u vanrednom stanju bile pogrešne, suviše rigidne, kako se, uprkos sigurno velikim naporima koji su uloženi, moglo i drugačije. Mislim da su građani to razumeli i videli. Koliko je važno razgovarati. Zbog ljudi.

Srbija se izborila s koronom, ali...

Kada se osvrnemo na prethodna dva meseca, da li mislite da se Srbija uspešno izborila s epidemijom?

- Jeste Srbija. Fizički smo preživeli, uz ne tako veliki gubitak života, iako nikada ne smemo da zaboravimo koliko je teško porodicama i prijateljima svakog od preko 220 umrlih. Poginulih, to je bolji izraz. Ogroman posao su uradili epidemiolozi, drugi lekari i medicinari, nastavnici i profesori, policajci i vojnici, skoro svi. Neke od značajnih stvari su uradili i oni koji vode Srbiju, i za to čestitke. Samo šarlatan bi odbio da kaže to. Ali, bilo je i katastrofalnih grešaka. Pre svega u tonu, rigidnosti, nespremnosti da se shvati da je važno da nam prežive pluća koronu, ali da je važno da iz krize izađemo i mentalno i emotivno što manje oštećeni. To se dešavalo zato što ovde nema ozbiljnog sistema. Sistem radi dok Vučić viče. Kad prestane da viče, Vulin izgubi svaku kontrolu nad sobom. Šarčević upravlja obrazovanjem na daljinu izjavama. Ivica Dačić po TV studijima iznosi sulude teorije zavere kojima truje narod. Ostali gledaju da se provuku. A građani su uplašeni. A kako je moguće da se niko nije setio da posle 20 dana, kad je prvi udar prošao, i bolest postala poznatija, smisli način da se ljudi ne osećaju dodatno poniženo. I nejednako. Da svi imamo neke potrebe. Različite, ali potrebe. Da je nekome važno da malo trči, neko prošeta kuče, neko ode na liturgiju. A da, kad jedne pustimo a druge ne, ljudi ne mogu da shvate tu diskriminaciju.

Šta biste vi drugačije uradili?

- Ovo što kažem: Ujedinjena demokratska Srbija bi bila mnogo fleksibilnija, ne bismo na najodgovornija mesta postavljali ljude koji ništa ne znaju, i još gore - ne umeju da smisle... ali nije mnogo bitno šta bismo uradili gledajući u prošlost. Mi bismo i jesmo naučili iz ove krize. I sad bismo naredna tri meseca, do potencijalno kritične jeseni, zategli sistem tako da, ako ne daj bože bude novog talasa, ne budemo morali da opet sateramo šest miliona ljudi u režim kasarne. Ljudima treba i vazduh i šala i zagrljaj. I osećaj slobode i putovanje i odlazak u pozorište. Bez toga goli sačuvani život nema mnogo smisla. I svakoga dana bismo u svim medijima ponavljali: "Vakcine, vakcine, vakcine, vakcinišite se ljudi. Vidite koliko je strašno kad nema vakcine za neku bolest."

Bojan Đurić, Blic, 17.5.2020.